Postoji pet uobičajenih azotnih baza; adenin, gvanin, timin, citozin i uracil. Nukleotidi su spojeni kovalentnim vezama između fosfatne grupe jednog nukleotida i trećeg atoma ugljika pentoznog šećera u sljedećem nukleotidu.
Za šta je vezana azotna baza u nukleotidu?
Svaki nukleotid se sastoji od tri komponente: azotne baze, pentoznog (petougljičnog) šećera i fosfatne grupe (Slika 1). Svaka azotna baza u nukleotidu je vezana za molekul šećera, koji je vezan za jednu ili više fosfatnih grupa.
Kako se zove veza između azotne baze i pentoznog šećera?
Dva nukleotida su povezana fosfodiesterskom vezom kako bi se formirao dinukleotid. Dakle, pravi odgovor je opcija B (Glikozidna veza) Glikozidna veza ili glikozidna veza je vrsta kovalentne veze koja spaja molekulu ugljikohidrata (šećera) u drugi klaster, koji može ili ne može biti drugi ugljeni hidrat.
Koja veza povezuje bazu sa pentozom u nukleotidu?
Svi nukleotidi imaju zajedničku strukturu: fosfatna grupa povezana fosfoesterskom vezom na pentozu (molekul šećera sa pet ugljika) koja je zauzvrat povezana s organskom bazom (Slika 4-1a).
Šta povezuje azotne baze jedne s drugima?
Azotne baze drže zajedno vodoničke veze: adenin i timin formiraju dve vodonične veze; citozin i gvanin formiraju tri vodikove veze.
