Dipol-dipol interakcije su vrsta međumolekularne privlačnosti-privlačnosti između dva molekula … Električni monopol je jedno naelektrisanje, dok su dipol dva suprotna naboja blisko razmaknuta od svakog ostalo. Molekuli koji sadrže dipole nazivaju se polarni molekuli i veoma ih ima u prirodi.
Kojih je 5 vrsta intermolekularnih sila?
Postoji pet tipova intermolekularnih sila: ion-dipol sile, ion-inducirane-dipol sile, dipol-dipol sile, dipol-inducirane dipolne sile i inducirane dipolne sile.
Koje su 3 intermolekularne sile?
Postoje tri vrste intermolekularnih sila: Londonske disperzijske sile (LDF), dipol-dipol interakcije i vodonične veze. Molekule mogu imati bilo koju mješavinu ove tri vrste intermolekularnih sila, ali sve tvari barem imaju LDF.
Šta nije intermolekularna sila?
Tehnički govoreći, jonske veze nisu intermolekularne sile zbog nedostatka kovalentnih veza. Kako se jačina veze/sila povećava, raste i tačka topljenja i ključanja.
Koja je najjača intermolekularna sila?
Najjača intermolekularna sila je vodikova veza, što je poseban podskup dipol-dipol interakcija do kojih dolazi kada je vodonik u neposrednoj blizini (vezan za) visoko elektronegativni element (naime kiseonik, azot ili fluor).
